• Mindset

Da li je legalno?

Praćenje internet aktivnosti zaposlenih

by Marko Sinadinović / 11.02.2020 -> 13:00:46 / 694 views

Ako potražite alate za praćenje računara preko interneta, pronaći ćete zaista široku paletu. Svaki od tih alata osmišljen je uglavnom sa jednim ciljem: za praćenje svega onoga što rade zaposleni neke kompanije. Takvih alata ima mnogoi njihova namena je različita.

Neki služe samo za praćenje tuđih aktivnosti i svega što ta osoba radi dok je spojena na računar kompanije, naravno bez njenog znanja. Tu dolazimo do jednog vrlo važnog pitanja: koliko je legalno i moralno dopušteno pratiti i voditi evidenciju o aktivnostima zaposlenh u kompanijama? Može li šef doći u problem ako neki radnik otkrije da ga je on pratio, odnosno da je preko njegovog računara pratio sve aktivnosti zaposlenih?


Zašto poslodavci najčešće prate i špijuniraju svoje radnike?

Dva su najčešća razloga zbog kojih će šefovi, odnosno poslodavci, voditi ovakvu vrstu evidencije i pratiti svoje radnike. Jedan od njih je da žele zaštiti svoje poslovanje i načine kako njihova kompanija posluje. Tu se misli na poslovne tajne kompanije i druge za to vezane stvari. Sve što kompanija poseduje, bilo da se radi o nekretninama, finansijama, pametnim telefonima, računarima i sličnim stvarima, kompanija daje na privremeno korišćenje zaposlenima, ali do određene mere.

S obzirom na to, kompanija nastoji da bude sigurna. Ono o čemu kompanije vode računa je to da se njihovo vlasništvo ne ošteti ni na koji način. Zbog toga neke kompanije mogu pratiti aktivnosti svojih zaposlenih, a praćenje se onda odnosi na email i druge kanale komunikacija.

Drugi razlog zbog kojeg kompanije žele i mogu pratiti svoje zaposlene je provera produktivnosti. Rade li svi radnici ono što bi trebalo ili provode vreme na Facebooku i time ”troše” vrieme koje provode u kompaniji? Praćenje u ovome smislumože se odnositi na špijuniranje svega onoga što radnik radi. To špijuniranje se može obavljati na različite načine: putem kamera na prenosnim računarima ili putem aktivnog praćenja aplikacija koje radnik koristi (ili bi trebalo da koristi za potrebe posla).


Da li bi praćenje trebalo da bude legalno?

U pokušaju davanja najboljeg mogućeg odgovora na ovo pitanje, treba raščlaniti različite faktore, kako one ”protiv” tako i one ”za”. Na primer, nemaju sve zemlje sveta isti način pristupa praćenju zaposlenih.

U nekim zemljama je sasvim normalno da poslodavac ima potpunu evidenciju sve elektronske pošte svojih zaposlenih, kao i toga koje su aplikacije koristili za vreme radnog vremena. Stvari postaju zamućenije i nejasnije u vezi sa povlačenjem granica onda kada govorimo o špijuniranju načina na koje radnici koriste službene kompjutere. 

Da li treba da je legalno da poslodavac zna sve ono što njegov radnik radi dok je ulogovan na službeni računar? Da li treba da je dopušteno da poslodavac sakrije takve aplikacije za praćenje od svojih radnika i da ih ne obavesti o tome da su praćeni?

Iako se većina poslodavaca može složiti sa tvrdnjom da kompanija i poslodavac ima potpuno pravo da zna sve ono što njihovi radnici rade dok su na poslu i pogotovo kada koriste računare kompanije, ipak mora da postoji granica!

Na primer, ako radnik koristi kslužbeni računar kako bi proverio svoju ličnu poštu, poslodavac može sasvim legalno da vidi i da ste otvorili svoj lični korisnički e-mail, ali dalje ne sme da ima pravo uvida u vašu ličnu poštu. Najkraće rečeno, dok je  praćenje od strane poslodavca u cilju dobrobiti kompanije i efikasnijeg posla, ono je donekle opravdano.

Međutim, kada praćenje pređe neprofesionalnu granicu, ono je zakonski zabranjeno u većini zemalja. Svaki poslodavac ima pravo da zna šta radnik radi na njegovom računaru i obavlja li poslove u zadatom vremenu. Ali, nijedan poslodavac nema pravo uvida u lične stvari radnika niti može zloupotrebljavati svoja, zakonom omogućena prava tako da radnika na bilo koji način izvrgava sramoti, ponižavanju ili da zadire u njegove, ustavom i zakonima utemeljene i garantovana prava i slobode.

Marko Sinadinović

Stručnjak za digitalni marketing, gejmer, pijanista i kolekcionar stripova.

Ostavite vaš komentar

Back to top