• Biznis i konekcije

Hronična bol na radnom mestu

by Marko Sinadinović / 11.05.2020 -> 10:00:55 / 192 views

Bol u leđima, vratu, zglobu ili neuropatske bolesti, išijas, sindrom nemirnih nogu. Prema akademskom istraživanju, 15 do 20% odrasle populacije pati od blage do jake hronične boli.


Dugotrajna hronična bol može dovesti do invaliditeta, hendikepa i većih promena u kvalitetu života ljudi.

Bol je definisan kao "neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo, povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjima tkiva, ili opisano u smislu takvog oštećenja". Ona postaje "hronična" kada traje duže od uobičajenog trajanja zdravstvenog problema. Kaže se da je trajna i ponavljajuća bol hronična u trajanju dužem od tri meseca.

U Evropi 31,7% stanovništva pati od takvih bolova, ali prevalenca je veća kod žena (35%). Takođe varira u zavisnosti od profesionalnog statusa (20,4% kod menadžera, 29,5% kod radnika) i povećava se sa godinama (do 52% kod ljudi starijih od 75 godina). Prosečan intenzitet bola je 4,5 poena na skali od 10 poena. Prevalencija intenzivnog bola iznad ili jednaka 4 iznosi 20%. 6% za ljude između 25 i 64 godine, a kod 15% onih između 65 i 84 godine, bol uzrokuje značajna ograničenja u profesionalnim ili privatnim aktivnostima.


Oni koji pate od hroničnog bola manje su angažovani na poslu, imaju lošiji zdravstveni kapital i mogu biti skloniji većem osećaju nepravednosti. 94% ljudi sa hroničnom boli kaže da je njihov radni učinak promenjen.

Što se tiče učinka na poslu, osobe koje pate od hroničnog bola pokazuju izrazite razlike. Stoga bi trebalo svrstati ga među glavne prioritete direktora ljudskih resursa, kao i generalno da bude na nivou odbora, jer postoje značajne implikacije na korporativnu društvenu odgovornost (CSR).

Bol se obično ocenjuje subjektivno, jednostavnim postavljanjem pitanja: „Na skali od 0 do 10, gdje 0 znači "bez bola", a 10 je "najuznemirujuća bol koju možete zamisliti", kako ocenjujete svoju bol?" U studiji prosečna bol iznosi 4,7, a srednja je 5. Bol se često opisuje kao isprekidana (65%), a ređe kao trajna (35%). U većini slučajeva (56%), javlja se i danju i noću, ponekad samo tokom dana (42%), a ređe, samo noću (2%). 94% zaposlenih koji pate od hroničnog bola kažu da im je otežan rad na poslu; za 30% njih prepreke su opisane kao "značajne".

Zaposleni sa hroničnom boli imaju lošiji zdravstveni kapital, tako da se smanjuje njihovo fizičko zdravlje, subjektivno blagostanje i mentalno zdravlje. Posledice na učinak na poslu su brojne i značajne.

Zaposleni koji trpe bol imaju malo energije i manje su posvećeni poslu. Energija nije dovoljna da podrži organizacione promene i održava redovno ponašanje u saradnji. U nastavku, osećaju se kao da ih poslodavci ne tretiraju pošteno i uglavnom dele negativnu percepciju o njihovom menadžmentu. Takođe kažu da su više izloženi fizičkim i emocionalnim rizicima.


Izbjegavajte stigmatizaciju, nudite podršku

Teško je razlikovati sa jedne strane šta je objektivna razlika u tretmanu ili izloženosti stresnim faktorima na poslu, a sa druge strane šta može biti izazvano hroničnom boli kada je reč o pojedinim slučajevima. Najbolja praksa je procenu stresa i percepciju promene u radnom učinku prepustiti direktoru ljudskih resursa. A većina zapažanja pokazuju da je stres uzrokovan radom ozbiljniji kod zaposlenih sa hroničnom boli.

Što je još uznemirujuće, isti zaposleni prijavljuju da primećuju više nasilja na poslu.

Uz to, oni imaju manje društvene podrške i doživljavaju jače tenzije u ravnoteži između posla i života. Svi zajedno, ovi elementi daju jasnu sliku: zaposleni koji pate od hronične boli su ranjiviji i skloniji većim rizicima na poslu.

U pogledu ličnosti i stanja duha, oni koji pate od hroničnog bola imaju manje samopouzdanja i imaju negativniji pogled na radno okruženje. Jedine oblasti u kojima nije primjećena značajna razlika bile su fizičke aktivnosti, kvalitet unosa hrane i higijena.


Rezultati svih ovih studija su preliminarni i tek treba da budu potvrđeni. Međutim, posmatrani efekti su jasni i brojni. Hronična bol je glavni remetilački faktor za zdravlje i rad na poslu. Iako jedna od tri osobe u Evropi pati od hroničnog bola, samo 400.000 potražilo je specijalizovano lečenje.

Shodno tome, od suštinskog je značaja da se podigne svest o hroničnoj boli na radnom mestu i da se proširi spektar multidisciplinarne nege.

Marko Sinadinović

Stručnjak za digitalni marketing, gejmer, pijanista i kolekcionar stripova.

Ostavite vaš komentar

Back to top